Lov na srndaca i divljeg vepra
Od 1.05. pocela je lovna sezona na srndaca i divljeg vepra, sa tim da je trofejni odstrel srndaca trajao do 15.05. i sada se vrsi samo selektivni odstrel.
Da li je neko od gostiju foruma imao prilike da ove ili ranijih godina ucestvuje u lovu na ovu divljac? Pretpostavljam da bi bilo interesantno da opise kako je lov izgledao i ako mu se osmehnula lovacka sreca da napomene koji je kalibar koristio, sa koje daljine puca, da li je ulov imao trofej u medalji, ili nesto drugo sto bi bilo interesantno ili korisno za one koji do sada nisu lovili divljeg vepra ili srndaca.
Da dodam da se srndac lovi iskljucivo puskom sa olucenom cevi (lovackim karabinom), minimalni kalibar je 222. Remington. U trenutku pogotka zrna u metu energija zrna treba da iznosi minimalno 1000J. Puca se u srndaca dok stoji da bi pogodak bio precizniji i da ne bi doslo do nepotrebnog ranjavanja i mogucnosti da srndac pobegne ranjen i ugine pa samim tim bude izgubljen za lovca i loviste. Upotreba sacmarice je zabranjena jer ima mali domet, cesca su ranjavanja, moguce je ostecenje trofeja usled velikog broja kuglica olovne sacme. Takodje moze da se dogodi da srndac bude pogodjen sitnom sacmom dok se lovi fazan ili zec. Takva rana zaraste ali ako je bezao od lovca i sacma ga pogodi u testise, naredne godine ce imati poremecaj u rastu rogova. Bast nastavlja da raste i stvara se takozvana "perika" koja mu zatvara oci i na kraju ugine zbog nemogucnosti da vidi hranu ili da pobegne od predatora. Na srndaca se puca samo dok stoji, a uz lovca ide lovocuvar koji poznaje loviste i divljac i odredjuje da li je divljac za odstrel ili nije. Trofej su rogovi.
Divlji vepar moze da se lovi i olucenim i neolucenim lovackim oruzijem. Minimalni kalibar za oluceno oruzije je 7x57 uz masu zrna od bar 9 grama.Minimalna energija zrna u trenutku pogodka treba da bude bar 2000J (da li ce divljac da bude oborena zavisi jos od njene velicine i mesta pogodka). Za lovacku pusku najefikasniji su jedinicni projektila tipa Brenek,Sillver Hawk,..Njihova efikasnost je uglavnom do daljine od 50 metara. Takodje moze da se koristi krupna sacma (PP,tri u red,dupla nula,...)ima efikasnost do 20 metara preko toga se povecava rizik da divljac bude ranjena, a to nije bas naivno jer je ranjeni divlji vepar najopasnija nasa lovna divljac. Moze se pucati i dok je u pokretu.Trofej su kljove.
Karabinom se postize najbolji ucinak ako je divljac pogodjena u plecku i projektil joj prosao kroz srce. Daljina do koje je lovacki pucati (i ako je opremljena puska optickim nisanom) je 200-250 metara. Preko te daljine bocni vetrovi znatno uticu na pomeranje putanje zrna sto moze dovesti do promasaja ili jos gore do ranjavanja i gubitka divljaci. Manji i slabiji kalibri gube energiju za efikasno obaranje divljaci na mestu vec preko daljine od 120-150 metara. U tom slucaju treba na pomenuto odstojanje da se neprimetno pridje divljaci ili sacekati da sama to uradi ako se lovi cekanjem-tesko je obuzdati lovacku strast kada se pojavi divljac ali je veca sansa da se ulovi ako se obuzda bar brzopletost.
Plan odstrela (broj lovne divljaci koja ce se loviti a da ne bude ugrozen njen opstanak) odredjuje uprava lovackog drustva i na osnovu toga dodeljuje dozvole za odstrel.
Da li je neko od gostiju foruma imao prilike da ove ili ranijih godina ucestvuje u lovu na ovu divljac? Pretpostavljam da bi bilo interesantno da opise kako je lov izgledao i ako mu se osmehnula lovacka sreca da napomene koji je kalibar koristio, sa koje daljine puca, da li je ulov imao trofej u medalji, ili nesto drugo sto bi bilo interesantno ili korisno za one koji do sada nisu lovili divljeg vepra ili srndaca.
Da dodam da se srndac lovi iskljucivo puskom sa olucenom cevi (lovackim karabinom), minimalni kalibar je 222. Remington. U trenutku pogotka zrna u metu energija zrna treba da iznosi minimalno 1000J. Puca se u srndaca dok stoji da bi pogodak bio precizniji i da ne bi doslo do nepotrebnog ranjavanja i mogucnosti da srndac pobegne ranjen i ugine pa samim tim bude izgubljen za lovca i loviste. Upotreba sacmarice je zabranjena jer ima mali domet, cesca su ranjavanja, moguce je ostecenje trofeja usled velikog broja kuglica olovne sacme. Takodje moze da se dogodi da srndac bude pogodjen sitnom sacmom dok se lovi fazan ili zec. Takva rana zaraste ali ako je bezao od lovca i sacma ga pogodi u testise, naredne godine ce imati poremecaj u rastu rogova. Bast nastavlja da raste i stvara se takozvana "perika" koja mu zatvara oci i na kraju ugine zbog nemogucnosti da vidi hranu ili da pobegne od predatora. Na srndaca se puca samo dok stoji, a uz lovca ide lovocuvar koji poznaje loviste i divljac i odredjuje da li je divljac za odstrel ili nije. Trofej su rogovi.
Divlji vepar moze da se lovi i olucenim i neolucenim lovackim oruzijem. Minimalni kalibar za oluceno oruzije je 7x57 uz masu zrna od bar 9 grama.Minimalna energija zrna u trenutku pogodka treba da bude bar 2000J (da li ce divljac da bude oborena zavisi jos od njene velicine i mesta pogodka). Za lovacku pusku najefikasniji su jedinicni projektila tipa Brenek,Sillver Hawk,..Njihova efikasnost je uglavnom do daljine od 50 metara. Takodje moze da se koristi krupna sacma (PP,tri u red,dupla nula,...)ima efikasnost do 20 metara preko toga se povecava rizik da divljac bude ranjena, a to nije bas naivno jer je ranjeni divlji vepar najopasnija nasa lovna divljac. Moze se pucati i dok je u pokretu.Trofej su kljove.
Karabinom se postize najbolji ucinak ako je divljac pogodjena u plecku i projektil joj prosao kroz srce. Daljina do koje je lovacki pucati (i ako je opremljena puska optickim nisanom) je 200-250 metara. Preko te daljine bocni vetrovi znatno uticu na pomeranje putanje zrna sto moze dovesti do promasaja ili jos gore do ranjavanja i gubitka divljaci. Manji i slabiji kalibri gube energiju za efikasno obaranje divljaci na mestu vec preko daljine od 120-150 metara. U tom slucaju treba na pomenuto odstojanje da se neprimetno pridje divljaci ili sacekati da sama to uradi ako se lovi cekanjem-tesko je obuzdati lovacku strast kada se pojavi divljac ali je veca sansa da se ulovi ako se obuzda bar brzopletost.
Plan odstrela (broj lovne divljaci koja ce se loviti a da ne bude ugrozen njen opstanak) odredjuje uprava lovackog drustva i na osnovu toga dodeljuje dozvole za odstrel.
Primjedbe
Objavi komentar